 |
 |
 |
|
Kritičko preispitivanje Frojda
DNEVNIK, 27. 7. 2006.
Piše: Damir Krkobabić
Povodom 150 godina od rođenja čuvenog bečkog psihoanalitičara Sigmunda Frojda, mlada izdavačka kuća "Karpos", u okviru svoje biblioteke "Alografije", izdala je zbornik radova pod nazivom "Kritičke evaluacije". Kako i u samoj uvodnoj reči priređivača piše, ovaj zbornik radova nema za nameru da se fokusira na pitanje šta je prihvaćeno i potvrđeno od Frojdove teorije a šta ne, nego da se baci svetlo na susret psihoanalitičke teorije i nekih najbitnijih zapadnih misaonih pravaca i istraživačkih polja druge polovine 20. veka u humanističkim naukama. Zbornik se sastoji od pet članaka, i svaki od tih članaka reprezentuje neki od tih pravaca i polja.
Prvi članak u zborniku je članak Luja Altisera, najuticajnijeg francuskog filozofa marksističke orijentacije u drugoj polovini 20. veka, koji govori o Frojdu i Lakanu (Lakanovo vraćanje Frojdu uz pomoć strukturalističkog instrumentarija), kao i o značaju psihoanalize za levu zapadnu intelektualnu misao. Sledeći članak u nizu bi predstavljao poststrukturalističku poziciju, oličenu u Mišelu Fukou i njegovoj kritici upućenoj psihoanalitičkom projektu. Autor ovog članka je američki filozof Hubert Drajfus. Profesorka psihoanalize i rodnih studija, DŽulijet Mičel, autorka je članka koji predstavlja izvanredan uvod u problematiku psihologije žene, a njen stav o Frojdu i psihoanalizi, iako ne tipično feministički, nije danas više usamljen. Britanski teoretičar književnosti, kritičar kulture i šekspirolog DŽonatan Dolimor prati, u narednom članku, semantički i kulturološki razvoj koncepta "perverzije", sa posebnim osvrtom na Frojdovu konceptualizaciju. I, konačno, američki klinički psiholog Kenet Lus bavi se seksualnošću, temom koja se najviše vezuje za Frojda, bacajući fokus na "kontraseksualnost" u užem smislu, analizirajući njenu etiologiju.
 |
|
Poseban kvalitet ovog zbornika predstavljaju njegove poslednje stranice, gde se može pronaći bibliografija Frojdovih dela u prevodu na srpski jezik, sadržaj Frojdovih sabranih dela na ne mačkom jeziku i u prevodu na engleski jezik, kao i spisak referentnih priručnika posvećenih Frojdu i psihoanalizi. Ova obimna kritička aparatura korisna je za svako dalje, ozbiljnije bavljenje Frojdom i psihoanalizom.
Priređivači ovog vrednog zbornika i, ujedno, i prevodioci članaka su Damir Krkobabić, Dejan Aničić i Vladimir Todorić. Ovaj zbornik pomoći će, bar malo, da se baci jedno drugačije svetlo na Sigmunda Frojda i psihoanalitičku teoriju, da se otklone neka nerazumevanja Frojda i da se osvetli relacija psihoanalize i nekih bitnih savremenih zapadnih pravaca promišljanja, i to sve u godini kada se, širom sveta, obeležava ovaj važan jubilej.
 |
|
DNEVNIK, 27. 7. 2006. |