Ideologija

i ideološki državni aparati

Altiser se u svom programskom eseju "Ideologija i ideološki državni aparati“ (1969)  bavi problemom reprodukcije kapitalističkih produkcionih odnosa u (svakodnevnim) ideologijama subjekta. U ovom tekstu razvija tezu da se u kapitalizmu reprodukcija radne snage mora i ideološki odvijati. Ona se ne odvija samo uz pomoć lažne klasne svesti posredovane nadgradnjom, nego ovi procesi imaju i vlastitu materijalnu egzistenciju.  

Kao osnov za svoje stavove, Altiser uzima diferencirajuće pojmovno razlikovanje bazične Marksove sheme o nadgradnji. Altiser najpre razlikuje između dve istance, državne moći i državnog aparata. Pod državnim aparatom Marks podrazumeva pravne i političke ustanove države. Prema Altiseru državnu moć i državni aparat valja posmatrati kao relativno autonomne, što će reći, da posedovanje državne moći ne uključuje istovremeno i nužno posedovanje i kontrolu nad državnim aparatom. Potom pravi razliku između represivnih i ideoloških državnih aparata. Represivni državni aparati obuhvataju sve institucije  koje na jedan ili drugi način "funkcionišu putem nasilja“, pri čemu se ne misli samo na fizičko nasilje. Državni ideološki aparati (npr. porodica, škola, crkva) deluju s druge strane, kako ime već ukazuje, putem ideologije; mogu, međutim, u pojedinim slučajevima da referiraju na represivnu bazu. Ova podela je pogodna jer, iako ne postoje čisti "aparati“, po pravilu se sreće dominantni način funkcionisanja. Cilj ideoloških državnih aparata je usađivanje obavezne ideologije vladajuće klase kod ljudi i formiranje njihove slike sveta.

Moć ideoloških državnih aparata deluje putem nametnutih rituala i putem interpelacije subjekta uz pomoć institucija velikog Drugog (Lakan), kao što je nacija, Bog i sl. Idelogija nije prosto samo represivna, ona pojedincima daje i mogućnost da se u društvu konstituišu kao subjekti - makar i ideološki kao neraspoznavanje činjenične (klasne)pozicije. Ideologija prema Altiseru nije samo "manipulacija“, ona najpre konstituiše subjekte - i ovi  sebe vide slobodnim, uprkos njihovom potčinjavanju.