Lorens Darel

GRČKA OSTRVA

Snežana Vukadinović

Ovaj put iz Biblioteke Panelinion u prevodu Sonje Vasiljević stiglo je neobično putopisno delo "Grčka ostrva“ kultnog pisca Lorensa Darela (1912-1990). Bio je to jedan od poslednjih neukrotivih helenofila 20. veka. Pisac se vratio Mediteranu, temi koju je najbolje poznavao i voleo. Uzbudljivo, autobiografski, veoma lično, kako sam kaže u predgovoru. Darel plete svetlost ružoprstih zora sa mirisom istorije, arhitekture, mitologije, geografije, flore, faune i konačno ljudi. Opisujući grčka ostrva on istovremeno pokušava da napravi studiju boja grčkog neba, voda, lekovitih izvora, morskih talasa, studiju drevnih i zaturenih ostrvskih običaja, zaboravljenih božanstava, plemena i heroja. Veoma vešto konstuiše vreme, ciljeve i mnoštva naslojenih civilizacija koje su obitavale jedna na drugoj. Delo sadrži izuzetne podatke utemeljene u raznovrsnim istorijskim izvorima. Navodi iskustva "sezonskog“ islamiste i prijatelja Kimona Frajera, pominje velike poznavaoce grčkog sveta Losona, Bratforda, dr Stefanidisa kao izvore i glavne neimare u građenju ove neobične putopisne priče.

Postoji preko 2000 grčkih ostrva od kojih su mnoga samo stenovito grebenje, tek sa jednom livadom na kojoj, jednom godišnje, pastir napasa svoje stado, pošto ga je dovezao preko vode. Naseljena ostrva se razlikuju po veličini i broju populacije, ima ih od onih sa jednim majušnim selom od sto duša, do veoma prostranih. Neka veoma mala se nalaze u posedu vlasnika brodova i prosečni turista će ih, kako se događalo, a i danas se događa, videti jedino slučajno. Pisac je zamislio da ovaj vodič za grčku kulturu u višemilenijumskom trajanju započne sa Jonskim ostrvima (Krf, Paksos, Antipaksos, Lefkada, Itaka, Kefalonija, Zakintos). Potom obilazi ostrva južne Egeide (Krit, Kitera, Antikitera, Santorini), južnih Sporada (Rodos, Karpatos, Nisiros, Kasos, Tilos, Astipaleja, Simi, Kastelorizo, Kos, Kalimnos, Leros, Patmos, Ikarija), severnih Sporada (Samos i Hios), severne Egeide (Lezbos, Lemnos, Samotraka, Tasos, Skijatos, Skopelos, Skiros), Kiklada (Naksos, Paros, Mikonos, Delos, Renija, Tinos, Andros, Siros, Kitnos, Kej, Serifos, Sifnos, Kimolos, Milos, Sikinos, Amorgos, Folegandros, Ios) i domaćih ostrva kako naziva Salaminu, Eginu, Poros, Hidru i Speces.

Važno pitanje, koje će se roditi u čitaočevoj glavi je, zašto nema pomena o Kipru, tom najgrčkijem od grčkih ostrva, ostrva na kome lokalni govor seljaka sadrži najstarije dorske oblike i gde je u Pafosu, između ostalog, "tako mi Herakla“, rođena boginja Afrodita. Za ovo "neobično“ izostavljanje, a za nas tako važno ostrvo, bar što se tiče našeg savremenog političkog angažmana i gusarske mape, bez koje ne možemo da dođemo do čudesnog blaga, Darel diplomatski sa valjanim razlogom zaobilazi. Njegovo iskustvo je više od mudrosti, kada je reč o Kipru o kome je još 1977. zapisao samo ovo: Sadašnja tragična situacija je dala njegovoj savremenoj istoriji privremenu prirodu, koja se svakog trenutka može rešiti ili promeniti plodonosnim grčko-turskim pregovorima. Kako se ne bi prejudicirali takvi pregovori ili zatvorile sporne tačke, što je već dovoljno naudilo odnosima između ovih dveju velikih zemalja, verovao sam da bi bilo najbolje izostaviti ovo ostrvo.

Darel glasno i eklektično promišlja o fundamentalnim civilizacijskim suštinama, koje su dobile novu formu etike i estetike. Pederastija na primer, prožela je grčku kulturu, kao neophodna crta nadmoćnog građanstva. Ovaj zanimljiv problem Aristotel objašnjava kao posebno sredstvo za ograničavanje broja stanovništva. Ali nama koji još obitavamo u senci Frojda, kaže pisac, teško je da shvatimo šta je sve to značilo ljudima koji su tada živeli sa tim. Na Hiosu putopisac prepoznaje potomke poslednjih oboženih Amazonki u onim plavim lepoticama, poznatim u Turskoj kao Kirgižanke, koje su se proslavile svojim visokim ugledom, kao naročite dame u haremu. To su iste one plavokose žene, tvrdi Darel, skoro zlatne, svilene kose, lica poput meseca i slatkog okruglog podbratka. A onda u toj zenici mita i istorije, seća se svoga profesora starogrčkog jezika gospodina Gamona i osvežava profesorovu tvrdnju o grčkom hramu, tvrdio je da hram nije samo kuća, čak ni crkva, već svojstveni matematički izraz muškog i ženskog principa podignutog do njegovih vrhunskih mogućnosti. Napuštajući svako ostrvo, pa makar ono bilo začinjeno nekim bogom, junakom, oltarom, alavošću gladnih venecijanaca ili tek rođenom dimotikom, ovaj neponovljivi rukopis obojen je mediteranskom impresijom, poljima mirisnog origana, usamljenim krajolicima, rojevima muva, psima ili mačkama koje se valjaju u vreloj vulkanskoj prašini Santorinija. Poslednja poglavlja posvećena su cveću, kalendaru cveća i svetkovinama na grčkim ostrvima.

Ovaj vrhunski književni stil, od konciznog kazivanja do pune verbalne brilijantnosti, je umešna piščeva egzibicija, koja čitaocu parališa sva čula. Veliki poetski artizam prenet je zahvaljujući i prevodilačkoj žici samoponiranja u samog Darela, srpskog klasičnog fililoga, profesora i prevodioca Sonje Vasiljević. Karlovački đaci znaju da je to bio naš gospodin Gamon.

Verovatno je i ovaj svet bio premlad 1961. kad je namerio da dodeli Nobela Darelu za "Aleksandrijski kvartet“. Ali pošto je upravo taj isti Lorens Darel napisao "Bele Orlove nad Srbijom“, te godine je Nobel otišao u ruke Ive Andrića. Štajbek, Moravija, Grin i ostali laureati se nisu bunili, jer, kakogod, sva četvorica uđoše u istoriju sa neprocenjenim blagom.

u: Kultura polisa (Časopis za negovanje demokratske političke kulture), godina V, broj 8/9/10  za 2008.   str.  577-579.