Biljana Kosmogina

F Book

Izdavači: Karpos i Kornet, 2009.

	Yellow Cab br. 93 - 5. 05. 2009.

F Book - Biljana Kosmogina

Piše: Ivan Pravdić

Oduvek je poznato da su humor i erotika vazda bili najjači pokretači ljudskog duha. Ako pogledamo doba koja su bila obeležena zlom, to su bila vremena kada su humor i erotika proganjani i zabranjivani. Naravno, pod humorom i erotikom ne podrazumevamo primitivizam kursadžija ni trapavo golišavljenje raštimovanih kalaštura.

Pod humorom i erotikom podrazumevamo ono što je prauzrok sveg kosmosa - uzbuđenje. Duhovno i telesno. U Kosmogininoj knjizi toga ima na pretek. Zapravo, F book je toliko fina i primerena da bi se mogla uvrstiti u školsku literaturu. I to za kraj osnovne. Pa takve queer sablazni ne smemo pokazivati deci! - neko bi mogao reći. Ali, od dece ništa ne možemo sakriti. Sama će pronaći sav naš štrokav veš. I zato je mnogo bolje da se sa bizarnošću sveta odraslih upoznaju kroz otvoren humor i erotiku nego putem tabua kojim je uvek zgodno manipulisati, a najveći javni moralni čistunci na ovom polju upravo pokazuju svoju manipulativnu zlo-perverznu prirodu prema kojoj su maštovite izlučevine Kosmogine čika Jova Zmaj.

F book donosi 19 dobrim delom već objavljenih priča kitnjastog jezika i izazovnih slika koje predstavljaju sjajan peting za susrete sa velikanima književnosti poput Marquisa de Sada i Appolinarea. Zbog toga i četiri vezana orgazma za kosmogonije Kosmogine iz njene kosmičke vagine sočnim jezikom gađaju pravo u raskalašne trbušnjake i prljave strasti.

F Book Kosmogine

u krcatom Magacinu

Beogradska autorka Biljana Kosmogina dočarala je 7. marta u krcatom Magacinu u Kraljevića Marka, nesvakidašnjom multimedijalnom promocijom knjige “F Book” (Kornet/Karpos), deo atmosfere iz svojih provokativnih priča, kojima se poigrava identitetima, ismejava patrijarhalne vrednosti društva i slavi uživanje u svakom trenutku života.

Vlasnica titule “prve queer kraljice ex-YU prostora”, posebno popularna u Hrvatskoj nakon nagrade za najbolju queer priču na festivalu u Zagrebu 2004. godine, Kosmogina je rekla da je pornografska estetika njenih priča rezultat traganja za drugim rešenjima i ozbiljnijim porukama, ali i stava da međuljudski, seksualni odnosi i ne treba i ne mogu da se opišu “medicinskim rečnikom”.

“Ne patim od toga da neke konkretne stvari prikrivam i dajem im neke metafore da bih ih skrila i da bi dobile neke rukavice koje bi prikrile ono što jesu”, rekla je Kosmogina, dodajući da erotika u njenim pričama, koja je za neke pornografska, nije imperativna.

Kosmogina je sama i osmislila gotovo tročasovnu promociju "F Book", koju je razbila blokovima razgovora sa izdavačima Dušanom Maljkovićem (Karpos) i Pavlom Ćosićem (Kornet), kao i sa zagrebačkom književnom teoretičarkom Darijom Žilić, te audio snimcima priča "Ja sam lezbejka" i "Loše vaspitanje", praćenim projekcijama fotografija na video bimu.

Na samom početku promocije prikazala je na video bimu i rešenja za naslovnicu "F Book" (Sana Garić, Boža Milović, Nikola Ojdanić i Biljana Rakocević), dok je u završnici nastupila sa iluzionistom Džordžom Dajmondom i potom, skinuvši haljinu, iznenadila publiku performansom u potpuno zamračenoj prostoriji, koju je osvetljavala samo lampama uperenim po atraktivnom kostimu u kojem je ostala.

U razgovoru sa Maljkovićem, koji je govorio o njenoj saradnji sa gej magazinima i sajtovima, nastupima u Srbiji i Hrvatskoj i pozicioniranju u aktivizmu za ljudska i manjinska prava, kao i afirmaciji queer kulture u Srbiji i Hrvatskoj, Kosmogina je rekla da nije ni znala da je queer dok nije njega upoznala, dodajući da se tako oseća "ne od juče, prekjuče ili poslednjih godina", već od kada je rođena.

"Nisam queer sam od kada sam preuzela alter ego Kosmogina, već od rođenja", rekla je ona, dodajući da je njena književnost "puna znoja, suza i sperme", kojom dočarava životnost tema o kojima piše.

Prema rečima Darije Žilić, koja je napisala pogovor za "F Book", a na promociji je i otpevala dve džez numere, Kosmogina je napravila svojevrsni zaokret na sceni urbane proze, koja uglavnom prepričava šta se događalo poslednjih godina, jer je povezala različite žanrove, kritikujući učmalo društvo, crkvene i druge zastarele vrednosti.

Njena junakinja je hedonistična, prepuštena urbanim ritmovima i unutrašnjim porivima, uživa u životu.., istakla je Darija Žilić, koju je Kosmogina nazvala svojim mentorom u Hrvatskoj, jer joj je davala prave instrukcije u pravom trenutku, ukazujući joj gde i kome da šalje tekstove.

Darija Žilić rekla je i da je u višeslojnim pričama Kosmogine ne bi istakla pre svega porno elemenat, već zagovaranje veselja i igranje entitetima, kojim pokazuje zapravo kakvi su ljudi danas.

Nasuprot Kosmogininim pričama, kako je navela Darija Žilić u pogovoru knjige, stoji zatucano društvo u kojem nacija i vera postaju dominantne vrednosti. O tome najbolje govore priče "Hilandarska maja", koja ismejava društvene paranoje i praznoverje, i "Merkurci su šit", u kojoj uvodi androgino i biseksualno biće koje menja identitete i iz čije perspektive se pomalja srpsko društvo 90-ih, koje odlikuju autističnost, patrijarhalnost, svinja i rakija kao "pogonska sredstva" nacije, zazor prema seksualnosti, putovanjima, Drugima.

U pričama Kosmogine, koja afirmiše hedonistički stil života, ali ne ističe važnost sticanja statusa i bogatstva, osećaju se i posledice rata, prikazane kroz siromaštvo i zatvorenost ljudi i njihove paranoje.

Njena junakinja kreće se urbanim prostorima, uglavnom Beograda (koji ironično naziva Brljogradom), prepuštena čarima noćnog života i nesputanoj seksualnosti, ali kada to isto čini u Londonu, tada uviđa i neke prednosti života u vlastitom gradu, posebno u vezi sa klasnim razlikama i konzumacijom kulture koja nije svakome dostupna, kao u Beogradu, na primer.

Knjiga "F Book" sadrži priče nastale i publikovane od 1989. do 2008. godine, a slovo "F" u naslovu odnosi se, prema navodima Kosmogine, na inkrimisani, ali najzastupljeniji izraz u engleskom jeziku - fuck(ing), termin koji je prevazišao okvire književnog i govornog područja, izašao iz seksualnog konteksta i ustalio se širom sveta kao sinonim nezadovoljstva, protesta, pogrde...

Prema navodima autorke, "F book" bi mogla biti predstavljena kao "Fabulouse Forbidden Female Fiction Force", a uz podnaslov "Preko crte", suočava čitaoca sa rodnim i transrodnim ulogama, unutrašnjim sukobima i spoljnim manifestacijama sa graničnih područja seksualnosti.

Književna biografija Kosmogine počinje erotskom pričom u časopisu "Duga" 1989. godine, a nastavljena je prodornim uplivom u naučnu fantastiku (nagrada za najbolju priču Srpskog društva za naučnu fantastiku 2000, zbirka grupe autora "Nova srpska OFF i SF priča"; priče objavljene u časopisima "Galaksija", "Profemina", "Naš trag", "Znak Sagite"...).

Od 2000. Kosmogina se bavi istraživanjem na polju seksualnosti (dva eseja na temu istopolne i transrodne seksualnosti, od kojih je jedan nagrađen 2003. godine na konkursu "Ulaznica" Gradske narodne biblioteke u Zrenjaninu) i queer umetnošću (nagrada za najbolju priču Queer Zagreb festivala 2004. godine - "Porno star").

Kosmogina na hrvatskoj književnoj sceni objavljuje priče, kritike, osvrte i eseje u časopisima i na veb portalima (Queer Zagreb, Zarez, Cunterview.net, Kupus.net, Knjiški moljac), a njene tekstove preuzimaju i mnogi sajtovi za kulturu, sajtovi LGBTIQ zajednica, kao i aktivističke grupe za ženska i manjinska prava (Anti-trafiking centar, Gej-Srbija, Queeria, Queer Beograd, Gej-strejt alijansa.).

Kosmogina voli da izmišlja privatne podatke o sebi, a aktivna je na blogu www.blogoye.org/kosmogina i sajtu www.kosmogina.org

Svojevremeno je, poredeći dosadne književne promocije u Beogradu i Zagrebu, napisalada bi bila srećnija kada bi promociju knjige i književno veče pamtila kao poseban, nadahnjujući doživljaj - provod, nešto što će sutra prepričati prijateljici kao kuriozitet ili posle čega će se osećati "high" bar kao nakon projekcije dobrog filma u bioskopu.

U tom smislu održala je svojevrsnu lekciju i promocijom "F Book" u Magacinu, a da su i posetioci bili zadovoljni - pokazao je red za potpisivanje knjige, uz zvuke pesama grupe "Bičarke na travi" sa razglasa, u ambijentu izložbe "Infra 5" beogradskog muzičara Kize Radovića.

Promocija "F Book" organizovana je uz podršku SEEcult.org.

                                  Autorka videa: Kia Kiai

PROMOCIJA KNJIGE F BOOK

Beograd, Magacin, 07. mart
Autorka: Kosmogina
Kornet, Karpos - Beograd 2009.

O knjizi:

'F book' je zbirka priča nastalih i publikovanih od 1989. do 2008. godine.
Slovo F u naslovu (F word) se odnosi na inkrimisani ali najzastupljeniji izraz u engleskom jeziku - fuck(ing), termin koji je prevazišao okvire književnog i govornog područja, izašao iz seksualnog konteksta i ustalio se širom sveta kao sinonim nezadovoljstva, protesta, pogrde...

'F book' bi mogla biti predstavljena kao Fabulouse Forbidden Female Fiction Force ili kao paklena hard-core zabava - produkt oslobođene, nesputane ženske seksualnosti i duha, spakovan u literarnu formu.

'F book', uz podnaslov Preko crte, suočava čitaoca sa rodnim i transrodnim ulogama, unutrašnjim sukobima i spoljnim manifestacijama sa graničnih područja seksualnosti. Sve je dozvoljeno, nema tabua, ograda i malograđanskog moralisanja. Začudnim miksom dokumentarnosti i fikcije, F book levitira između sofisticiranog književnog izraza i urbane poetike, s jedne i uličnog žargona i pornografske estetike, s druge strane. Ona je potencijalni trn u oku njiževne kritike i konzervativnog morala, interžanrovska provokacija i parodija politički i kulturno (ne)osvešćenog i pervertiranog društva.

'F book' čitaocu pruža vanvremensku zabavu, u kojoj je seks glavno sredstvo ali ne i konačni cilj. Van tradicionalnih pravila dozvoljenog ili prihvatljivog, ova neobuzdana prozna igra pravo je osveženje u domaćoj literaturi. Kroz višeznačne poruke, rafinirani humor i uvrnutu filozofiju nudi nam se suštinski alternativna i isceliteljska poetika Kosmičke Vagine.

O Kosmogini:

Kosmogina je autorka čija književna biografija počinje erotskom pričom u časopisu Duga 1989. godine, a nastavlja se prodornim uplivom u naučnu fantastiku (nagrada za najbolju priču Srpskog društva za naučnu fantastiku 2000, zbirka grupe autora ; priče objavljene u časopisima Galaksija, Profemina, Naš trag , Znak Sagite...).

Od 2000. Kosmogina se bavi istraživanjem na polju seksualnosti (dva eseja na temu istopolne i transrodne seksualnosti, od kojih je jedan nagrađen na konkursu Ulaznica 2003. Gradske narodne biblioteke u Zrenjaninu) i queer umetnošću (nagrada za najbolju priču Queer Zagreb festivala 2004. - ).

Posebno je aktivna na hrvatskoj književnoj sceni, gde objavljuje priče, kritike, osvrte i eseje u časopisima i na web portalima (Queer Zagreb, Zarez, cunterview.net, kupus.net, knjiški moljac). Redovna je učesnica queer festivala u regionu, na kojima izvodi grupne ili samostalne multimedijalne performanse. Kosmoginine tekstove preuzimaju mnogi sajtovi za kulturu, sajtovi LGBTIQ zajednica, kao i aktivističke grupe za ženska i manjinska prava (Anti-trafiking centar, Gej-Srbija, Queeria, Queer Beograd, Gay-Straight Aliance...).

Aktivna je na blogu: www.blogoye.org/kosmogina
Personal page: www.kosmogina.org

Kosmogina svoj rad upotpunjuje pozorištem, plesom, fotografijom i modelingom.
Vrlo je ponosna na titulu boginje seksa i queer kraljice ex-Yu prostora.

Slobodna Dalmacija
Jutarnji list
eZadar
Love Art Laboratory

Privatne podatke o sebi voli da izmišlja.

F book

Piše: Rade Jarak

F book, knjiga pripovedaka Kosmogine odlična je.

Priče su podeljene u dva dela u kojima primećujem neke razlike.

Prvi deo sadrži više fantastičarske priče, a drugi dokumentarnije, kao raporte s beogradskog asfalta, jednostavnije i brže.

U prvom delu pripovetke su bujnije, baroknije, perverznije (naročito izražena zoofilija), lavkraftovski (hej, evo lav-krafta) redudantnog stila, ili šulcovski razuđene. (Dobro, na nekim mestima nedostajala je možda jača ruka urednika koji bi vrlo uspele, fenomenalne metafore - naprimer: "Debeli guzovi podsećaju na nadošlo hlebno testo" - redukovao od nešto lošijih i tako dobio još bolji efekat, gotovo ravan Kiševoj prozi, ali bože moj, pa ima još vremena Kosmogini da piše.)

U drugom delu F book je dubinski esejizirana proza, puna topline i promišljanja o seksualnosti u suvremenom haosu. Kosmogini ''eseji'' začinjeni su elementima dokumentarnog, bizarnim fragmentima iz svakodnevnog života u Beogradu, ali i elementima fantastike (dakle, reč je o hibridnom, vrlo slojevitom tekstu). Usuđujem se da kažem - naročito u drugom delu - da je to vrsta dnevnika multimedijalne umetnice, domaćice i domine, performerke i fotograferke (zaboravih napočetku da napomenem).

Tako čitajući F- book - u kojemu se pretaču esejistika, autorkin dnevnik, fantastika i naučna fantastika - upoznajemo, na primer, Pamelu.

Pamela je Cigo travestit s platinastom perikom koji stalno dobija batine - totalno almodovarovski, dapače i jače!

Upoznajemo se i s Lisom, devojkom koja je tek postala punoletna a već se naveliko fura na lezbejstvo.

Upoznajemo i Kučkarku, ženu koja živi sa crnim psetom koje joj liže međunožje i kopulira u nju, a na kraju se - da postupim kao kvaritelj igre pa ispričam kraj - ispostavi da je to Đavao, ili, ako mogu skromno da dodam, Anubis, psihopomp, crn džukac koji simbolizira potisnute nesvesne sile. Preostatak prastarog sveta u modernoj seksualnosti.

Susrećemo u knjizi i Društvo Kamenih Faca koje je osnovala sama Kosmogina, kao da susrećemo Holmesovu Ligu Riđokosih. Al, mnogo perverznije, naravno.

Al to nije sve,

Kosmogina, Kosmo-gina, ali i Kosmo-vagina, također može postati i GINA (Generalna inspekcija narodne armije, koja je oduvek bila strah i trepet svim oficirčinama, i žarila je i palila u bivšoj saveznoj armiji).
Eh da se Kosmogina pojavi s bičem i u čizmama pa da postroji i išiba čitavu regimentu vojnika i naročito - oficira! Da im brkove potkreše.

Možda fali malo uredničkih intervencija u ovoj knjizi, vrlo malo i naročito u prvom delu koji je nešto raniji, ali značenjima bogatiji, ali to je potpuno razumljivo, jer je ovo njezina, ako se ne varam, prva knjiga.
To je knjiga proze, naravno, ali ja je stalno i uporno čitam i kao esejistiku, naročito drugi deo, kao fikcijski dnevnik, i nalikuje mi na jednog potencijalnog Bodriljara u dvadeset i prvom veku, ali čak i više od nekog potencijalnog Bodriljara ili ludog Fukoa, nalikuje mi na filosofa punog topline i humanosti koji ume da odlepi i da u nekom svom lucidnom intervalu pogodi sve najbitnije i sve najbolnije tačke savremenog života.
Kosmogina je inteligentna i talentovana, osim toga što je okrutna i nežna, moram da priznam.

Suočivši se s perverzijom, obrađujući perverziju kao jedino mesto na kojemu obitava "stvarno" Kosmogina se bliži najvišim tačkama filosofije i književnosti, bliži se biti realnog, a još može da napreduje. Bravo Kosmo devojko!

Samo tako dalje, šic bičem, šic!

                                             Knjigomat, Virtualni časopis za književnost,  12. 8. 2009.

Čovjek je čovjeku svinja

Razgovarala: Darija Žilić

Biljana Kosmogina nosi titulu balkanske queer kraljice, što je, kako sama kaže, uveseljava.

Književnost, performans, novinarstvo, samo su neka od područja u kojima se Biljana Kosmogina očituje svojim radom i djelovanjem. Studirala je novinarstvo, ali svoju diplomu iz ženskih studija smatra relevantnom. Pisala je za brojne časopise, a nedavno je objavljena njena prva knjiga priča F book. Više njenih biografskih podataka možete pročitati na portalu Cunterview.net. 


KP: Pišeš i objavljuješ priče još od 1989. godine, a prije nekoliko mjeseci konačno je objavljena tvoja prva knjiga priča F book. Zanimljivo je da je knjiga, čini mi se, doživjela puno bolju recepciju u Hrvatskoj, nego u Srbiji. Gostovala si na festivalima, a neki su kritičari pisali o tvojim pričama kao o fantastičnim erotskim pričama u kojima se igraš rodnim identitetima, a ne bježiš niti od političke satire. 

B. K.: F book je lepo prihvaćena i u Hrvatskoj i u Srbiji, ali moj nespokoj je bio što knjige nema na hrvatskom tržištu, do nedavno, dok nije stigla na prodaju u Booksu te mi je sad lakše. Medijska podrška nije izostala, kritike su pozitivne, javljaju mi se čitaoci i dosta sam zadovoljna. Predstavila sam F book na par festivala ovog leta. Tvoj opažaj stoji, jer su to hrvatski festivali:Queer Zagreb, Casanovafest u Vrsaru i 8. Festival fantastične književnosti u Pazinu, pa i promocija u klubu Gjuro, što potvrđuje da sam prisutnija na hrvatskoj sceni, nego kod kuće. No, to nije loša karma. 

F book objedinjuje različite žanrove, jezičke stilove i senzibilitete, pošto je zbirka nastajala u dugom vremenskom rasponu. Ona je produkt ličnog afiniteta, istraživanja i razvoja. Erotika i fantastika su uzbudljiva polazišta koja otvaraju neslućene mogućnosti i privržena sam im, jer se na tom terenu osećam sveže i nesputano. Nisam opterećena žanrom, ne bežim ni od čega, a okupiraju me i motivišu sve ljudske radosti i gadosti. Virginia Woolf je rekla da "književnost koja spušta zastore da bi sakrila intimu, nije književnost". Seks je odlično sredstvo, ili bar delikatan začin moje proze, no nije cilj sam po sebi. On odstupa od heteronormativnih standarda, pošto mi oni nisu naročito inspirativni. Iskakanje iz okvira i poigravanje rodnim identitetima je stalni proces mog sazrevanja. Živimo u pervertiranom, osakaćenom i usled zajebanih istorijskih i političkih okolnosti - posrnulom društvu. Snažim svoj duh dok parodiram realnost, a opservacijom i kritikom, kroz uvrnutu prizmu, želim da je promenim - poboljšam. Društvo predstavljam lošijim nego što jeste da bi bar u izvesnoj meri ublažila dekadenciju u kojoj se nalazimo. Perspektiva "histopatološkinje današnjice" mi je bliža i draža, nasuprot "prodavačice helijumskih balona". Moja fantastika promišlja realnost tako što roni kroz socijalni, politički i psihološki glib u kojem se (s)nalazimo. To je moje plodno tlo, i tu nema glamura i fenseraja. Nezadovoljstvo je dobar pokretač umetnosti, a u mnoštvu nametnutih konstrukcija i konvencija, dobro se osećam ako bar malo "mutim vodu" ili "talasam". Bolje korespondiram sa sirovim mesom i prosutim mozgovima, krvlju, spermom i urinom, u odnosu na slatki vonj vanilnih šećerlema i krofnica. To je moj izbor, moj žig, a možda i prokletstvo. 


KP: U tvojim pričama posebno mi je zanimljiva upravo politička satira. Grad u kojem živiš nazivaš Brljogradom, a u odličnoj priči Hilandarska maja ismijavaš se društvenoj paranoji i praznovjerju, crkvi, patrijarhatu i nacionalnim vrijednostima.. 

B. K.: Brljograd je glavni grad čudne zemlje Švajnelend, u kojoj dominira "kult svete svinje", gde obitava moja junakinja Sanja, u priči Merkurci su šit. Moji likovi su antiheroji, puni mana, niskih pobuda i strasti, strahova, zavisti. Oni su luzeri, marginalci, prevaranti ili psihopate, ali njihova životnost, uz sve mane, čini ih komičnim, simpatičnim i bliskim. Oni su žrtve svog vremena i sudbinskih okolnosti, bilo da je u pitanju prošlost ili budućnost. U Merkurcima sam iznedrila futurističku comédie noir viziju srpskog društva. Pobeda obične "zagorele" srpske cice nad vanzemaljskim oblikom inteligencije, bazirana na seksualnom aspektu - apetitu, je kompleksna socijalna orgija s višeslojnim presekom. Budućnost ne gledam uvek kroz ružičastu prizmu, i nije mi teško zamisliti degradirano, autistično društvo, poljuljanog morala i sjebanog duha, koje odvajkada funkcioniše kroz degenerativnu tipološku formulu: narodnjaci, kafana, rakija prepečenica, prasetina i sarma. Čovek je čoveku svinja. To je pravi, zdravi, srpski hard-core. Mada bi se mogao uz izvesno premodeliranje izmestiti i upisati u bilo koje savremeno društvo. 

Hilandarska maja je priča nagrađena 2000. godine,  koja je potom 2003. upala i u italijansku antologiju srpske proze  Casablanca serba  izdavačke kuće Fertrinelli iz Milana. Priča tretira bombardovanje Beograda od strane NATO snaga 1999. godine, kolektivno ludilo, paranoju i  pojavu epifanije. Tu ismevam srpsku tradiciju da se u Boga ne veruje sve dok on ne pruži dobar povod za pijanku i ždranje, obično u slučaju krsne slave, krštenja, svadbe ili sahrane, ili dok ne počnu da pljušte bombe iznad naših glava, dok ne zazuje projektili s nebesa i ne počne razaranje. Kad ništa ne vidimo osim one slike koju pruža državna televizija i štampa, kad trpimo posledice prljavih političkih igara i useravamo se u gaće od straha i nemoći, e tek onda Srbi zaista (po)veruju u Boga. I tek tad su najviše skloni sujeverju i paganizmu, ali nema veze, pročulo se da pomaže, pa što da ne pokušamo. Bog sve vidi, pa će nas nagraditi prekidom rata, pošto smo pravili kolače po njegovoj recepturi. Hilandarska maja je istiniti SF, ako bi se tako moglo reći, jer su tu prepleteni utopija i entropija, a istinski događaji su nadgrađeni fikcijom. Često su me posle pitali da li je priča istinita, što me je veselilo. Odgovarala sam filozofski: "Važno je da je prošlo.Vozi dalje!" 

KP: Jednom si izjavila kako nisi queer otkad si preuzela alter ego Kosmogina, već od rođenja. Možeš li pojasniti? 

B. K.: Queer karakteristike se kod nekoga stiču rođenjem, kod nekog razvijaju odrastanjem, a nekad to postaje i samovoljni izbor u zrelom periodu. Queer nije fokusiran samo u jednom pravcu i nije fiksan kao betonski temelj. Kod mene je fluktuidan i fleksibilan. Kao malu devojčicu zanimale su me devojčice više od dečaka. Ja tada nisam znala da je toqueer. Posle se stvar promenila u korist muškaraca, udala sam se i imam decu, ali ženskost, ženski položaj u društvu, ženski problemi i ženska sloboda ostaju moja preokupacija. Ženu stavljam na pijedestal života i ponosim se time što sam ginocentrična. Zapravo, idem korak dalje i zagovaram žensku dominaciju, da bih ispravila milenijumsku nepravdu počinjenu nad ženama. To muškarce pali, uprkos tome što ih zastrašuje, ili iritira, a mene sve to vrlo zabavlja. To je moja igra. Moj queer senzibilitet me je pogurao u pravcu aktivizma, ali to nije bilo tendenciozno, niti iz ambicije, već više spontano. Queer ekipa je bila prva koja je prepoznala moj kvalitet, prihvatila ga i znala da ga ceni, odnosno da afirmiše moj rad. Među njima sam potpuno komotna, jer me niko ne pritiska i ne gnjavi pokušajima da me "povali", kao što se ranije dešavalo. Čak sam okićena virtualnom titulom balkanske queer kraljice, što me uveseljava. To mi ne pomaže da bolje živim, ali se super osećam. Mojim statusom srećno udate žene i majke koja pri tom "priznaje" da je lezbejka, a neretko i peder, ja sam tu opet kuriozitet - extra queer. Hendlujem sve svoje javne i privatne uloge, i do sada se dobro u njima snalazim (ako me utisak ne vara). Bitno je da me se do sada još niko nije odrekao zbog moje kreativne slobode. 


KP: U pričama se igraš spolnošću/rodnošću, nerijetko uvodiš androgina bića iz čije se perspektive promatra tzv. balkanski svagdan, a važno je naglasiti kako tvoji junaci i/junakinje uživaju u tjelesnosti, u urbanim ritmovima. No važno je da ti i sama uživaš u performativnosti, u tome da tekst postaje dio izvedbenog čina u kojem se poigravaš svojim identitetima. 

B: K.: Ne možemo pisati o životu ako ga ne živimo, već sedimo pod staklenim zvonom prezaštićeni,  i posmatramo ga na TV ekranu, Internetu i kino platnu. Iskustvo je suštinsko blago, a imaginacija koja ga prenosi - pogonsko gorivo. Nekad se prepustim stihiji urbanih ritmova, no često se izolujem ili distanciram, pošto me usisavaju. Moj omiljeni excape je kad pobegnem u sebe. Tu najbolje rezimiram znanja o svetu u kojem sam, kao i razočarenja, koja me najpre motivišu da pišem. Svako mora sam iskusiti svoju čašu žuči, da bi znao da vrednuje ljude i pojave oko sebe, ili bar da odvoji žito od kukolja. Ipak, moja priroda diktira humor i smeh, kao lek protiv svih bolesti, a balkanski svagdan zagovara depru. Imam razna  interesovanja, tako da su moji identiteti uvek u nekoj funkciji, ali nisu suprotstavljeni, niti se potiru. 

Teatar, ples, zvuk, film ili fotografiju, koristim u širokom spektru za predstavljanje književnosti. Mislim da moja književnost nije statična i nastojim da ona bude praznik za sva čula. Tekstove oživljavam multimedijalno, odnosno konceptualno i uživam u javnim nastupima. To je provokacija, uz neophodnu dozu egzibicionizma i hrabrosti. Želim uvek da odem nov milimetar preko crte. Erotika je prisutna, ali nije najrelevantnija. Flertujem i s pornografijom tako što je parodiram. Ona ionako ima ogromni upliv u društvenu svest, na svim nivoima. Koristim audio snimke svojih tekstova, koje paralelno interpretiram kroz pokret tela, u direktnoj komunikaciji s publikom i to je uvek uspešno, jer kroz pozitivne reakcije dobijam trenutni feedback. Drago mi je kad moj performans izaziva smeh, ali isto tako i kad inicira gnušanje, teskobu ili osudu, pošto je i toga bilo. Zaključujem da uspevam da ljude izbacim iz ravnodušnosti i dosade, da ih pomerim i pokrenem emocije, ma kakve bile. To je znak da sam na dobrom putu i da moj nastup dopire do cilja. Sve, sve, ali nema dremanja na mom performansu. 


KP: Još otkako si dobila nagradu za najbolju priču na Queer festivalu u Zagrebu, redovito si učesnica tog festivala, a u Beogradu također surađuješ s raznim LGBT udruženjima. Možeš li usporediti, recimo tako, queer scenu u ta dva grada? 

B. K.: Zagrebačku i beogradsku queer scenu poredim s dva aspekta: aktivističkog - političkog i klupskog - tzv. clubbing-a. Queer Zagreb festival svojom tradicijom donosi najznačajniji pomak u afirmaciji LGBT kulture i umetnosti na Balkanu, pošto je godinama prisutan uz podršku države i medija, i to ne samo u vreme festivala, već tokom cele godine pruža bogat sadržaj kroz projekcije filmova, performanse, izložbe, publikacije... U Zagrebu se takođe Gay-Pride nesmetano odvija te je očito da je društvo prihvatilo različitost, mada pojedinci i dalje škrguću zubima. Daleko od toga da je homofobija nestala u Hrvatskoj, ali naspram Srbije, Hrvatska se izdiže na tom polju demokratije, pošto je u Beogradu queer scena na klimavim, a često i polomljenim nogama. U prilog tome govori i sveže iskustvo prisilnog otkazivanja Gay-Pride-a, uz veliku frku na državnom i međunarodnom nivou. Kad usled pritisaka država ne može da garantuje učesnicima bezbednost skupa, jer nekolicina ekstremističkih fašističkih grupa navijača i ostrašćenih "patriota" prete linčom učesnika, onda je to tragedija - poraz demokratije. Talasi nasilja i straha odneli su nadu za ovu godinu, ali skrenuta je pažnja javnosti na potrebu da se toj temi sledeći put priđe obazrivije i mudrije. Hoćemo u Evropu, ali ne možemo zbog šačice sumanutih varvara koji idu okolo, mlate strane državljane pre i posle međunarodnih utakmica, i prete smrću pederima. 

Kad se donesu zakoni i kad društveno-politička svest dostigne neophodni stepen razumevanja i tolerancije, onda ćemo svi biti srećniji i mirniji. Samo mi se čini da je to na dugom štapu. Dotle, brijaćemo po gay žurkama iclubbing-u koji je u Beogradu intenzivniji nego u Zagrebu. "Sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni", kaže srpska poslovica. No, ova svirka nas ne približava Evropi, pošto zvuči kao duvanje u šuplju tikvu. Tako vidim srpsku politiku i demokratiju koju ona zastupa, a to mi je baš tužno. 


KP: Na kraju, kako ocjenjuješ književnu scenu u Srbiji, posebno me zanima što se događa s SF književnošću?   

B. K.: Pošto je književni mainstream u Srbiji na nivou komercijalnog haosa, između tabloidne revijalnosti, crne hronike i patetike, tržište je preplavljeno, iako je čitalačka publika malobrojna, a kupovna moć slaba. Stoga ću se zadržati na SF sceni. 

SF je dugo bio na margini književnosti, međutim, zadnjih godina doživljava ekspanziju, što me raduje. Izdavačke kuće sve više, uz strane prevode, objavljuju i renomirane domaće, kao i manje poznate autore. Među značajnim imenima su: Ilija Bakić, Goran Skrobonja, Oto Oltvanji, Ivan Nešić, Radmilo Anđelković, te najplodniji i najprevođeniji Zoran Živković, ali bitan doprinos daju i autorke poput Tamare Lujak. Osim samostalnih izdanja, sve više je dobrih koautorskih zbirki kao što je ovogodišnja Beli šum - antologija priča o televiziji, čiji je priređivač Goran Skrobonja, a izdavač Paladin, gde je uvršćena plejada odličnih autora. Takođe mi se vrlo dopala zbirka priča Fotofobija mladog pisca Marka Piševa, u izdanju Trećeg trga, mada je ona u domenu horror-a. 

Interesantno je da su poklonici SF žanra istrajni, vredni i da ga unapređuju višestruko, kroz razne forme, kao pisci priča i romana, ali i kao vrsni esejisti, urednici zbirki i časopisa, priređivači antologija, organizatori manifestacija ili izdavači fanzina i stripova, tako da daju svestranu podršku SF-u, fantastici i hororu. Ovu žanrovsku miksturu doživljavam kao produkt iste kuhinje i ne baveći se determinantama i kategorizacijom, sve podvodim pod fiction, odnosno spekulativnu fikciju, ma kako to blasfemično zvučalo strogim žanrovskim čistuncima. 

Beogradski festival fantastike Beokon je dobio na ekskluzivnosti jer nudi ozbiljan filmski, teorijski, književni i zabavni pristup, kao i mnogobrojnu publiku. Web sajtovi kao što su: Art-anima, Znak sagite, Photon Tide i Lazar Komarčić, takođe verodostojno zastupaju fikciju i SF te ih toplo preporučujem. 
  
Posvećenost tom žanru je adiktivna ideologija bazirana na kreativnoj imaginaciji, ali protiv te strasti, ili tog virusa - nema leka. Žanrovske eksperte i fanove doživljavam kao veliku decu i vesele frikove, među koje i sama spadam. 

Primećujem da bi u tom žanru moglo biti više žena - autorki i više seksualne tematike, ali evo, osim F book-a, u srpskim knjižarama se može naći i koautorska erotska SF zbirka priča Ugrizi strasti, tako da polako dolazi do ravnoteže. Erotika i fantastika kreću u ofanzivni proboj na književnoj sceni, ruku pod ruku, ili zagrljeni.

Intervju

Razgovarala: Nataša Bodrožić

Kupus.net je startao prije pet godina i naš intervju je bio jedan od prvih objavljenih ovdje. Upravo si bila odnijela nagradu za najbolju priču u prvoj zbirci queer priča na ovim prostorima ("Poqueerene priče", Domino 2004.). Od tada je izdano desetak knjiga koje tretiraju gay seksualnost, gay identitet kao legitiman. Queer Zagreb je postao klasik, a ti si prije tri mjeseca objavila zbirku priča "F book". Misliš li da su se stvari u odnosu na seksualne manjine pomakle nabolje od tada?

Ako bih bila optimistična, iako ima stvari koje ne idu u prilog tome, u proteklih pet godina se desilo mnogo toga ohrabrujućeg. Raduje me što Queer Zagreb postaje klasika, jer kao prvi, najveći i najbolji festival te vrste u regiji, zaslužuje samo komplimente. Što vreme više odmiče, sazrevamo i postajemo sve bolji, kao vino. Dela govore, a i mediji. Queer evoluira i sadržajno, i kao kulturni fenomen. U prilog klasici ide i dokaz da je moja knjiga "F book", u recenziji objavljenoj prošlog meseca u Yellow Cab-u, predložena za školsku literaturu, a mene porede sa čika Jovom Zmajem, ali istovremeno i sa Marquis De Sadeom i Apolinaireom. U dnevnom listu Borba nedavno su me proglasili kraljicom dekadencije, a fotografija mi se našla uz Vivien Westwood i Oscara Wildea. U tom kontekstu, priklanjam se klasicima, no i dalje je moja bazična religija - kult Svete Pičke!   

Ako se sećaš, pre pet godina ćaskale smo o Zagreb Prideu i uživale u Salomeinom nastupu. U Beogradu je prvi pokušaj organizovanja parade bio praćen nasiljem, zbog čega se, sve do ove godine, nije ni pomišljalo o pokretanju takve manifestacije. Sedmi Zagreb Pride je aktuelan ovih dana, a srpske LGBTIQ zajednice su najavile da će se u avgustu, posle silnih muka i teškoća - zakonodavnih, socijalnih i finansijskih, desiti “čudo” i u našem gradu. Rizik je i dalje ogroman zbog desničarskih ekstremističkih struja, ultra hejtera i homofoba. Politička podrška, sem Ministarstva za ljudska i manjinska prava, gotovo da i ne postoji. Za sve je zaslužna grupa aktivista koja se odvažila da stane u odbranu ljudskih prava i protiv diskriminacije i sad molimo Boga da sve prođe u najboljem redu. Eto, dokle smo dogurali, da se Bogu molimo da ne bude rascopanih glava.

Da, Zagreb Pride se regularno odvija već sedam tj., s ovim zadnjim, osam godina. Jedno je vrijeme bila aktualna priča o Zagrebu kao regionalnom LGBTQ centru, jer se ni u jednom gradu istočno od Zagreba pride, kako zasad stvari stoje, ne može održati zbog nasilja prema seksuanim manjinama. Što misliš o tome?

Ovog puta nisam mogla da dođem na Zagreb Pride, ali zato u Beogradu sebe vidim na čelu vesele povorke duginih boja. S čarobnim bičem u rukama, u ognjenim kočijama koje vuku mišićave gladijatorke zaštićene cross-dressiranim kerberima i sedmoglavim zmajevima transseksualcima, u skupocenoj odeždi od perja, dijamantskih krljušti i šljokica, dostojnoj titule kraljice queera i dekadencije. Dok iz kočija religiozno blagosiljam učesnike i posmatrače, nasmejani miroljubivi narod i nepregledne policijske kordone, bacam gratis primerke "F booka" i kondome iz kočija, i vičem: “Besplatan tretman apatije i melanholije! Sloboda seksualnoj kulturi! Živeo seks!” I svi srećno pevamo u glas: "I want to break free."

Ali, u jednom trenutku se okrećem i vidim da iza mene nema žive duše, jer su se svi usput posvađali i skenjali zbog egomanije i donacija, i da sam sama. Usamljena sirotica, queer kraljica Balkana u poderanim papučama i zakrpama. U tom delu sna se paranoično budim. Iskreno se nadam da se to neće desiti i da loši snovi najavljuju svetlu budućnost.

Ta budućnost je za sada rezervisana samo za najveće gradove, što svedoči da je queer i dalje marginalizovan u širem društvenom kontekstu. Balkanski narodi su, ipak, kompleksno i kompleksirano mrziteljski po mnogim pitanjima: istorijskom, nacionalnom, geografskom, etničkom, političkom, seksualnom...  Meni je u celoj priči najbitnije pravo na slobodu i različitost, kao i na njihovo ispoljavanje. Sebe doživljavam kao umetnicu i zalažem se za umetničke i političke slobode. Dok ne ugrožavaš nikoga, živi slobodno, ljubi koga hoćeš, veruj u šta hoćeš i radi šta hoćeš. Represiju, nasilje, ratove i strahove prepustimo prošlosti. Nek ostanu iza nas kao relikti primitivne i sramotne zajedničke istorije. Budimo kosmopolitski zagledani u više, plemenite ciljeve, a ne da stalno gledamo jedni drugima u šupak i po tome određujemo svoje živote. No, čini mi se da na Balkanu nismo daleko odmakli u prevazilaženju različitosti, te da smo ista govna bili i ostali. Večita depresija, večita represija i regresija, a sad nas trti i globalna recesija... U takvim uslovima, jedino nas tolerancija i ljubav mogu utešiti.

Čarobni korbač, tj. Čarobni bič?

Čarobni korbač (iliti bič) je metafora moje literature koja čini da se ljudi pozitivno transformišu. Koga dotaknem ili opaučim njime po leđima, taj odmah od homofobičnog postaje gay friendly, a fašisti, skinsi, hejteri i fajteri postaju umiljata jagnjad i dupeljubi. Kakva bih ja to queer čarobnica i kraljica bila kad ne bih podanike preobraćala u miroljubive i demokratične!? Cosmic Pussy Power! Kosmogina rules!

Imala si i jednu od zapaženijih uloga u završnoj predstavi ovogodišnjeg Queer Zagreba "Gozba“ brazilskog redatelja Ze Celsa. Možeš li nam opisati to iskustvo?

A onda, Bog Ze stvori Gozbu, u osam dana, u gradu Zagrebu. To je bila prava magija, neprocenjivo i nadahnjujuće iskustvo. Nas četrdesetak - glumaca, pevača i muzičara, rukovođeni harizmom brazilske pozorišne legende Zea Celsa, objedinili smo antičke bogove, mitove i legende i napravili spektakularni teatarski banket u slavu Boga Erosa. Predstava “Gozba” koja je trajala preko četiri sata u ITD teatru bila je maestralna završnica Queer festivala. Uz puno truda i iscrpljujuće probe, ta multinacionalna, multijezična, multidimenzionalna i multikulturološka predstava objedinila je sve naše talente i strasti, različitosti i sličnosti, sumnje i nadanja, te konačno, premašila sva naša očekivanja. Osavremenjena epska lirika koja metafizičkim jezikom preispituje i slavi mudrost i ludost, greh i vrlinu, duhovnost i telesnost kroz Zevsa, Agatona, Diotimu, Dionizija, Apolona, Alkibijada, Sokrata. plejadu mitoloških likova u stvaranju slobodne ljubavi Erosa. Tragikomediorgija! Publika je rekla da je to bio praznik za oči i dušu, a za nas učesnike bilo je i mnogo više od toga: rušenje svih tabua u energetskom kovitlacu raznih identiteta, iscelenje duha, stvaranje drugačijeg tela, astralno putovanje. Što bi sve moglo da otelovljuje novo čitanje teatra. Iz haosa i nesklada napravili smo artističku heruvimsku polifoniju koja je eskalirala na sceni, ali smo se družili i zbližili i mimo nje, tako da smo zapravo stalno bili egzaltirani. Ze je pokazao svoju virtuoznost jer nas je pripitomio, pridobio i uspeo da iz nas izvuče najbolje. Svi smo imali više uloga, a moja je “sreća” što sam u roli prosjakinje Penje doživela silovanje i iz te grešne veze rodila boga Erosa. A šta bi drugo mogla izroditi Kosmička Vagina? Bogovi su tako hteli. Vrlo sam ponosna što sam bila deo tog projekta. Za mene je to neverovatno uzbudljivo, inovativno i kreativno iskustvo. S druge strane, bilo bi još uzbudljivije da sam predstavu "Gozba" i celu postavu uspela dovući i u Beograd, ali je neponovljivost situacije utoliko značajnija i magičnija.

"F book" je naslov tvoje nove knjige, o kakvom se štivu radi?

Neskromno je hvaliti sopstvenu knjigu, ali mislim da je "F book", kao kruna mog dosadašnjeg rada, nadasve zabavna i poučna literatura, jer je subverzivna u odnosu na sve postojeće normative i vrednosti, pa samim tim je “moralno i politički nekorektna”, što čitaoca upućuje na ozbiljne i višeslojne poruke. Slovo F u naslovu se odnosi na inkrimisani ali najzastupljeniji izraz u engleskom jeziku - fuck(ing), termin koji je prevazišao okvire književnog i govornog područja, izašao iz seksualnog konteksta i ustalio se širom sveta kao sinonim nezadovoljstva, protesta, pogrde..."Fbook" bi mogla biti predstavljena kao Fabulouse Forbidden Female Fiction Force ili kao paklena hard-core zabava - produkt oslobođene, nesputane ženske seksualnosti i duha, spakovan u literarnu formu.

Znam da si s grupom beogradskih kreativaca osnovala umjetničku udrugu ARTEQ? Čime se bavite?

ARTEQ je grupa entuzijasta koji pokušavaju da budu kreativni u svim oblastima kulture i umetnosti, da objedine svoja znanja i talente i da se iskažu kroz alternativne pozorišne forme, performanse, radionice, muziku, ples... Imali smo dva vrlo uspešna performansa u klupskim uslovima i razvijamo se u pravcu festivalskih konkursa koji nam se učine zanimljivim. Otvoreni smo za saradnju i radujemo se radu.

Šta još ima novo u Beogradu, šta radi Bixi Kozmogina danas?

Dosledna sopstvenom razvoju i napretku, trenutno sam u fazi afirmacije pokloništva BDSM kulture, jer je to skrajnuti oblik seksualnosti koji je stran i nastrano tretiran u našem društvu, što je totalna nepravda. Pošto su me fanovi na facebooku (čitaj: robovi) nedavno proizveli u kraljicu femdoma, moram da opravdam i tu - najnoviju titulu. Pišem sveobuhvatni afirmativno-analitički  esej na tu temu.

Ne živim danas misleći na sutra, ali evo još par pojedinosti. Pripremam se za učešće na Casanova festivalu erotske književnosti u Vrsaru sledećeg meseca, a potom u avgustu stižem u Pazin na Festival fantastične knjiženosti gde ću predstaviti "F book", što mi ovo leto čini lepšim i usrećuje me. I dalje ću sarađivati sa queer festivalima i lgbt zajednicama u regionu, kao i sa svima koji me pozovu. Ponudila sam dramski tekst grupi ARTEQ i verujem da će taj projekat zaživeti. Dotle, završavam roman o koga će se otimati sve izdavačke kuće na Balkanu. Cilj mi je da se i dalje dobro zajebavam dok opserviram bizarnost i perverziju svakodnevice, najavljujući neizbežnu propast sveta, kao što sam to i do sada činila. Nemilosrdno i bespoštedno!

Kafenisanje sa Biljanom Kosmoginom

Kontroverzna beogradska spisateljica,  publicistkinja, performerka, prva & poslednja (tj. jedina) balkanska queer kraljica, pink cleaner za hejtere, green grass nove srpske queer politčke misli, ARTEQ koordinatorka, superstar Queeria kalendara za 2008. i vlasnica vrcavog bloga na adresi: www.blogoye.org/kosmogina - Biljana Kosmogina odgovara na set standardnih pitanja za kafenisanje.com

Kafenisanje: Kako si reagovala kada ti je neko prvi put saopštio da je gej?

Kosmogina: Ljudi su mi to saopštavali sami, pre no što bismo postajali prijatelji, ili sam to,od drugih,  saznavala indirektno, što me ne bi iznenadilo, ali bi mi kroz glavu najčešće prostrujala misao: “Zar su baš svi najslađi momci u ovom gradu gay?”

Kafenisanje: O čemu najčešće razgovaraš sa svojim gej prijateljima?

Kosmogina:  Kultura, umetnost, razmena iskustava, tračeva, knjiga, filmova. uz interaktivno druženje širokog spektra ozbiljnosti i neozbiljnosti, od političkog aktivizma, do saradnje u raznim vidovima, projektima, sportskim aktivnostima, izlascima ili razmeni recepata. Kafa uvek ide pre ili posle toga, a teme su mahom neiscrpne.

Kafenisanje: Koliko je podrška strejt ljudi važna za gej populaciju?

Kosmogina: Gej ljudima je podrška od neprocenjivog značaja, pre svega iz (bazičnog) kruga uže i šire porodice, što nažalost još nije čest slučaj, zatim iz kruga prijatelja, i na koncu od kolegijalnog, odnosno poslovnog kruga, što bi generalno značilo u socijalnom smislu, kroz antidiskriminativnu politiku i dehomofobizaciju društva.
Rukovođeni životnim imperativom Slobode, uviđamo da je podrška podjednako važna svima, ma kojim starosnim, nacionalnim, polnim i rodnim grupama pripadali.

Kafenisanje:  Omiljeni gej muškarci?

Kosmogina: Legende, moji idoli: Oskar Vajld, Rainer Fasbinder, Fredi Merkjuri (Queen), Žan Žene, Žan Kokto, Robert Mapltorp. Od svetskih živih zvezda: Džordž Majkl. U domaće - poznate gejeve, još uvek nije primereno upirati prstom, ali to tebi ne smeta, pošto si u vrhu lestvice, dragi.
Šalu na stranu, ne zaboravi da naši poznati još uvek moraju da kriju tu prirodnu, neospornu činjenicu da su gay, ali s druge strane, mnogima to savršeno odgovara, pošto su potpuno diskretni i introvertni u svom opredeljenju. Ne želi svako da bude deklarisani gej ili gej aktivista, i time da se bavi, što takođe u potpunosti podržavam, kao pravo na sopstveni izbor i privatnost.

                                                                                                                   Kafenisao: Boban Stojanović

Biljana Kosmogina: Od princa do svinjca!

Sigurno vam se desilo, bar jednom dosad da muškarac vaših snova nije ni izbliza ono što ste zamišljali... i ne samo to, toliki nesklad između onoga kako vam se na početku predstavio i onoga kakvim se u svojoj konačnici pokazao, toliko je velik, da naprosto nije fer...

O ovoj smo temi za mišljenje upitali umjetnicu Biljanu Kosmoginu, a u nastavku pročitajte jedan nadasve zanimljiv stav o spomenutoj ´problematici´...

´´Koliko vremena treba da prođe pre nego što našem, tek upoznatom princu na belom konju, padne kruna s glave, ili pre no što razočarane shvatimo da prinčevi zauvek ostaju u bajkama, dok mi - žene, paradoksalno, na kraju uvek zaglavimo s nekom neplemenitom sortom, bolje rečeno - sirovinom?

Devojke, ne dajte im šansu da vas predugo drže u iluziji i zavlače! Čim ga upoznaš, treba odmah da odeš kod njega kući! Po mogućnosti nenajavljena, iznenada. Onesvesti se na ulici, neka ti "pozli" u blizini njegovog stana, ili izmisli već neki ubedljiv, ili makar "bezobrazan" povod i razlog. Zašto? Tamo ćeš se na licu mesta najpre uveriti kako njegove prljave gaće i čarape ležerno vise razbacane svuda po sobi, i još ležernije smrde, zajedno sa prepunim pepeljarama opušaka, skorelim neopranim šoljicama od kafe i ostalim suđem. Zatim čekiraj njegovo kupatilo!! Tamo će ti verovatno zaista pozliti. Ne, tu ne živi čovek, već svinja.

A ako tek zaviriš u njegov frižider, stvar naprečac postaje jasna. Od praznog frižidera sa ubuđalim ostacima hrane, gori je još samo frižider prepun piva, rakije i ostalih alko-ambalaža. Posle ovih nekoliko vezanih "patosiranja", šta još treba da se desi da bi shvatila da to više ni izbliza nije onaj seksi princ od malo pre, prepun divnih, naočitih, duhovitih izjava i komplimenata? Ali, ako su svi ovi moji uslovi nekim čudom ispunjeni, ako sve blista od čistoće, a u frižideru te iznenadi fin, ukusan obed, kakav odavno priželjkuješ, to već upućuje na trostruki oprez! Kladim se da njegova mamica o svemu tome besprekorno vodi računa, što je tek najgore!´´

                                                                                                                                                                  L.Č.

Kosmogina & F-book,

Emisija VAVILON, RTS2, 29. 09. 2009.

Kosmogina & F-book,

Emisija BEOKULT, RTS 2

Kosmogina, CASANOVA FEST,Vrsar 2009.

RTL