VEČNA GRČKA

Čitaoci ovog entuzijastičkog putopisa o Grčkoj nastalog pred sam Drugi svetski rat moraju da se odupru želji da se zapitaju šta se desilo sa Grcima nakon njega, ukoliko žele da uživaju u Milerovom tekstu. Valjalo bi barem da se potrude i pokušaju da potisnu slike razorene Grčke, jer teško da će drugde pročitati ovakvo što. Miler, kosmopolita i ne sasvim mlad, iznenada rešava da napusti Pariz u kome je živeo i da ode u Grčku, zemlju o kojoj ne zna ništa i u kojoj govore jezikom koji ne poznaje. Na Krfu je imao bliskog prijatelja koji ga je ugostio, ali njegov cilj nije bio obična poseta, već istraživanje nepoznate zemlje i druženje s nepoznatim ljudima. Budući da je imao standarde po kojima je ocenjivao stvari oko sebe, jedan od standarda bio je podozrivost ka velikom delu moderne civilizacije, te je bio još otvoreniji ka utiscima koje je Grčka sa svojom različitošću bila spremna da mu ponudi.

Miler u Grčkoj nije proveo mnogo vremena, ali za razliku od drugih putnika i posetilaca (poput, primera radi, Luja Bertrana), koji su do istih utisaka dolazili nakon dužeg zapažanja, kod Milera su se oni javili na samom početku, i to u intuitivnim, nasilnim i iznenadnim epizodama. Otkrića do kojih je dolazio zaista su bila toliko moćna da bi ga obuzela i naprosto ponela, kao da je bio u ekstazi. Rezultat je bilo to da je Miler video ono što su videli i mnogi pre njega, posebno prilikom planiranih poseta, s tim što se njegova vizija razlikovala od svih drugih. Pejzaž ga je ostavljao bez daha, svetlo zaslepljivalo, a razgovor sa grčkim poznanicima, uprkos tome što je grčki slabo govorio, fascinirao. Teškoće, doduše malobrojne, nisu ga nikako kolebale, opasnosti (jednom ga je na maloj barci uhvatila strašna oluja) su ga uzbuđivale, prastare stene pokazivale su mu svoja misteriozna lica, i gde god je boravio - bilo da se radilo o Delfima, Mikeni Knososu ili Kritu - legendarna prošlost bi ga obasjavala. Takvih koji na nova mesta reaguju kao on zaista je malo.

Miler je Amerikanac i kroz njegove stranice saznavaćete o susretima sa drugim Amerikancima i nadobudnim grčkim iseljenicima koji su se vratili u domovinu: i svi su podjednako bili začuđeni kada bi Miler kudio ono što su oni hvalili i hvalio ono što se njima nije sviđalo. "Nijedan narod nema toliku potrebu za onim što Grčka ima da ponudi kao Amerikanci“ bio je tipičan Milerov komentar. Ništa manje strog nije bio ni prema Englezima koje je tamo sretao. Ispod svoje "ćele prekrivene sedim pramenovima“ - kako je samog sebe opisivao - krio je um osobe koja je dosta videla i pročitala, i upravo je to, u kombinaciji sa njegovom sposobnošću da primećuje ono što drugi ne mogu, ono što ovu knjigu izdvaja od drugih putopisa. Ona teče poput razgovora, od teme do teme, od scene do scene, neprekidno, neumorno i uz mnoštvo digresija.

Poruka ove knjige, ili bar jedna od poruka, jeste ta da država "iako veoma siromašna, ipak može biti i veoma blagoslovena“. Siromaštvo Grčke i Grka nikako nije moglo da promakne Mileru, ali on je u njemu video istinski blagoslov: "Ovo govorim sasvim svesno i sasvim iskreno: radije bih bio siromašni Grk nego Amerikanac milijarder“. On u Grčkoj nije naišao na automatizme, već, kao po pravilu, na čistu genijalnost. Grci su "živi od glave do pete“, njihove žene poseduju kraljevsku lepotu, grčki se pejzaž uvlači u srce. "Grčka je duhovno još uvek majka svih ostalih naroda, istočnik mudrosti i inspiracije“.

Ta poslednja rečenica je verovatno i suština Milerove knjige, svojevrsnog prologa za shvatanje Grčke i njene budućnosti. Osim ako su Milera vizije u potpunosti navodile na stranputicu, i nakon svih agonija kroz koje je Grčka prošla, nemoguće je pretpostaviti da je njena sadašnja patnja samo epizoda njene večne istorije.

Prevod: Milana Babić